Čovek vs Pavijan: Dr. Pop
Godinama sam sprovodio jedno interesantno istraživanje na temu „Kakva je razlika izmedu mozga mladog delikventa i majmuna?“
Mogu vam reci da su rezultati razocarali sve zainteresovane krugove inteligencije, jer nisu doneli ništa novo.
Majmuni su opet ispali pametniji.Interesantna je cinjenica kako jedan ograniceni um, sve što mu je nepoznato prvo osuduje, napada i uništava, a tek nakon toga manje ili više uspešno, pokušava da donosi promišljene zakljucke.
Za primer eksperimenta sam uzeo pokušaj pošte da uvede telefonske govornice u mom kraju sa jedne strane i pavijane koji su jeli banane sa druge strane.
Prva govornica je bila demolirana odmah sutradan. Druga je izdržala dva meseca sistematskog uništavanja u raznim etapama. Sledeca se držala citavih 6 meseci, ali sa pola slušalice, polupanim staklima i išarana svim duginim bojama. Dok ova poslednja, doduše sa samo jednim rabijenim staklom, evo drži se vec 2-3 godine. Medutim, izgleda kao da ce se covek odmah razboleti ako približi slušalicu svome licu, te je niko ni ne koristi.
(Klasican primer usamljenog i uplašenog lomljivca tel. govornice)
Za sve ovo vreme eksperimenta pavijani su i dalje mirno jeli svoje banane ne obracajuci pažnju na govornice koje su instalirane u njihovoj okolini.
(Dokaz kako pavijan mirno sedi na drvetu i posmatra kako ljudi lome tel. govornice)
Kada bismo ušli u mozak životinje zvane covek i pokušali da izanaliziramo šta je to što ga tera da reaguje kako reaguje, videli bismo da se njegove reakcije mnogo agresivnije od reakcije jednog pavijana. Kao što znamo pavijani su u prirodi mnogo agresivni kada im se ugrozi teritorija te su zato i uzeti kao pogodni za ovaj uporedni test. Otkriveno je da covek koji je u stanu da polupa govornicu bez razloga to ustvari cini jer ne može da podnese njeno prisustvo u svojoj okolini. Prva instiktivna reakcija je destruktivna i tek posle dugog perioda prilagodavanja pocinje blaga tolerancija.
Osim toga što imaju crveno dupe kao i sve vrste majmuna, slicnost u ponašanju sa ljudima koji demoliraju govornice je i u tome što obe vrste vole da jedu banane.
(Na slici se vidi deo crvenog dupeta. Isto ovakvo dupe imaju i lomljivci govornica posle kraceg sastanka sa organima reda. Na slici se vidi još jedna slicnost, a to je da obe posmatrane vrste vrše nuždu na mestu na kome i prebivaju)
Medutim, kod ljudi je samodestruktivna reakcija mnogo izraženija i ispovocirana je strahom od nepoznatog. Paralelno sa strahom, pokazalo se da je kolicina straha od nepoznatog direktno srazmerna slabosti jedinke da se suoci sa svetom oko sebe.
Za razliku od nekih ljudi koji mogu da kontrolišu svoje emotivne reakcije, kod onih koji demoliraju govornice, amigdala (mala žlezda velicine badema, koja se nalazi u mozgu. Ima odbrambenu ulogu i pomažu coveku da instiktivno i brzo reaguje na situacije oko sebe. Nadovezuje se na nervni sistem kao prvi nastali deo mozga. Kontroliše primitivne reakcije tipa: beži, ugrizi, ženka i slicno...) ima apsolutnu nadmoc nad neo korteksom koji bi trebao da primljenu informaciju obradi na malo višem nivou. (Neo korteks pavijani naravno nemaju i dugo se smatralo da su gluplji od ljudi zbog toga)
(Ritual, kojim gomila ljudi imitira pokrete pavijana i tako sakuplja hrabrost za masovnu lomljavu tel. Govornica)
Ja sada necu da ulazim u socijalnu problematiku ljudi, tipa: nestašica hrane, nemogucnost kupovine najnovijeg modela patika (a drugar iz kraja ih vec ima), meni je mnogo teško a niko me ne razume i slicno. Zadržacu se samo na strahu od nepoznatog.
E sada, ono što je fascinanto jeste da pavijan nikada, ponavljam ali nikada, nece slomiti granu na kojoj sedi, niti rušiti drvo sa koga jede banane. Ova osnovna razlika u ponašanju, gde covekove instiktivne reakcije dovode do samodestruktivnosti, stavljaju pavijana po inteligenciji na stepenicu iznad ljudi koji demoliraju govornice.
(Pokušali smo da uradimo identican test ali ni jedan od onih koji su lomili govornice nisu bili sposobni da se popnu na drvo kako bismo videli da li mogu da slome granu na kojoj sede. Interesanto je da su i pored toga uporno tražili da ih hranimo bananama, iako nisu bili sposobni da sebi uberu iste.)
Sastavni deo testa je bio i izucavanje svesnosti. Pavijani se tu nisu mnog opokazali ali ono što nas je zapanjulo, pavijani su apsolutno svesni toga da su pavijani dok jedu banane. Mežutim, ljudi uopšte nemaju tacnu pecepciju kako izledaju dok lupaju govornice. Tako da dole na slici 1. vidimo kako ljudi sebe zamišljaju tokom cina destrukcije, dok na slici 2. vidimo (slika je snimljena najnovijim kolor skenerom) kako ustvari izgledaju njihove nervne reakcije u mozgu tokom cina destrukcije.
(Slika 1. Kako se zamišljaju) (Slika 2. Stanje mozga)
Za sve vreme testa, pavijani su i pored svih ubedivanja uporno odbijali da polupaju i jednu jedinu govornicu, nastavljajuci mirno da jedu banane.
Na kraju testa, kada smo upitali ljude zašto pavijani nece da lupaju govornice, oni su posle dužeg razmišljanja ponosno izjavili: Njima govornice ne trebaju. Oni odavno imaju mobilne telefone“
Molim vas da u duhu ovog istraživanja, dobro razmislite pre nego što oštetite neku javnu imovinu.
Pozdrav,
Dr.Pop